Изворни код странице Магнет

{{Друго значење|појам из митологије|[[Магнет (митологија)]]}}
[[Датотека:Magnet0873.png|десно|мини|250п|[[Magnetно polje|Магнетни линије силе]] се могу [[експеримент]]ално запазити ако се изнад магнета постави [[стакло|стаклена]] плоча и на њу поспе [[гвожђе|гвоздени]] опиљци те се плоча лагано потресе. Слова -{N}- и -{S}- представљају положаје северног и јужног пола.]]
[[Датотека:Diamagnetic graphite levitation.jpg|мини|десно|250п|[[Дијамагнетизам|Дијамагнетичка]] својства злата: лебдење или [[левитација]] пиролитичког [[угљеник]]а.]]

'''Магнет''' је свако тело које ствара [[магнетско пољe]] у себи и око себе.<ref>{{Cite book |last=Furlani|first=Edward P.| title=Permanent Magnet and Electromechanical Devices: Materials, Analysis and Applications | publisher= Academic Press Series in Electromagnetism |year=2001|isbn=978-0-12-269951-1 | oclc=162129430}}</ref> Име је добио по месту [[Магнезија (округ)|Магнезија]] ([[Мала Азија]]), у чијој је околини први пут пронађен неколико векова п. н. е. То је била руда [[магнетит]] - -{Fe}-<sub>3</sub>O<sub>4</sub>. Комади магнетита су ''природни'' магнети, док су ''вештачки'' магнети, разних облика и разних супстанција ([[гвожђе]], [[волфрам]], [[кобалт]], [[хром]] итд.) вештачки стекли магнетна својства.<ref>{{Cite book |last=Tipler|first=Paul| title=Physics for Scientists and Engineers: Electricity, Magnetism, Light, and Elementary Modern Physics (5th ed.) | publisher=W. H. Freeman |year=2004|isbn=978-0-7167-0810-0 | oclc=51095685}}</ref>

Магнетно тврде материјале можемо поделити на [[метал]]не, [[Керамика (материјал)|керамичке]] и [[оксид]]не. [[Баријум ферит]] је представник је керамичких магнета. Керамички магнети у односу на металне имају нижу ременентну индукцију, а већу коерцитивну силу. Ове особине захтевају конструкцију керамичких магнета веће површине, а мање дужине. Велика коерцитивна сила омогућава вишеполно магнећење, што је велика предност керамичких магнета у односу на металне. Поред техничких предности, постоје и економске предности у употреби керамичких магнета, јер су сирове базе од којих се производе јефтине, за разлику од металних магнета који се праве од веома скупе сировине.

Керамички магнети се производе класичном технологијом израде керамике. Пресовањем се добија одређени облик магнета који се затим синтерује на темпаратури од око 1250&nbsp;°C. При синтеровању диманзије се смањују за око 15%.

Баријум ферит има хексагоналну кристалну структуру са бољим магнетним карактеристикама дуж кристалне -{c}--осе. Уколико при пресовању делује магнетно поље, честице ће се орјентисати, тако да ће добијени магнет имати боље магнетне особине у правцу деловања поља. Ова врста магнета се назива [[анизотропија|анизотропним]].

Изотропни магнети се пресују без магнетног поља и њихове магнетне особине су једнаке у свим правцима.

Специјална врста керамичких магнета се [[пластоферит]]и. Њихове особине су нешто слабије, али зато имају одлике пластике, еластични су.

Деловање магнетног поља у некој тачки може се установити магнетном иглом, која се лако закреће на својем упоришту у смер магнетног поља. Тако означени смерови од тачке до тачке у простору чине магнетну линију силе. [[Магнетно поље]] које ствара неки магнет обично се приказује скупом магнетних линија силе. Оне излазе из северног магнетног пола и улазе у јужни, а унутар магнета линије силе иду од јужног према северном полу тако да укупно чине затворене линије. Магнетне линије силе могу се [[експеримент]]ално запазити ако се изнад магнета постави стаклена плоча и на њу поспу гвоздени опиљци, те се плоча лагано потресе.<ref>''Маgnet'', [http://www.enciklopedija.hr/Natuknica.aspx?ID=38033] "Hrvatska enciklopedija", Leksikografski zavod Miroslav Krleža, www.enciklopedija.hr, 2014.</ref>

== Примена магнета ==
[[Датотека:Hard disk.jpg|мини|[[Тврди диск]]ови записују податке на танком магнетном слоју]]
[[Датотека:M tic.jpg|мини|Магнети имају мноштово примена код [[играчка|играчака]].]]

* '''Медији за складиштење података'': -{[[VHS]]}- касете садрже ролне магнетне траке. Информације видео материјала и звука се на тај начин уписују на траку. Такође [[Аудио-касета|аудио касете]], које су права реткост ових дана, користе исти принцип. Слично, код рачунара, [[флопи диск]]ови и [[Тврди диск|хард дискови]] бележе податке.<ref name=Mallinson>{{Cite book|last=Mallinson|first=John C. |title=The foundations of magnetic recording |publisher=[[Academic Press]] |year=1987|edition=2nd |isbn=978-0-12-466626-9|pages=}}</ref>
* ''[[Кредитна картица|Кредитне картице]]'': Све кредитне картице имају магнетну траку на једној страни. Ова трака садржи кодиране податке о појединцу и његовом банковном рачуну.<ref>{{cite web|url=http://money.howstuffworks.com/personal-finance/debt-management/credit-card2.htm|title=The stripe on a credit card|work=How Stuff Works|access-date = 6. 6. 2017 }}</ref>
* ''[[Телевизор]]и и компјутерски монитори'': Код старијих генерација ових уређаја који користе [[Катодна цијев|катодну цев]], користи се електромагнет који усмерава електроне на екрану. Плазма, ЛЦД и ЛЕД телевизори и монитори користе другачију технологију.<ref>{{cite web|url=http://www.magnet.fsu.edu/education/tutorials/java/cathoderaytube/index.html|title=Electromagnetic deflection in a cathode ray tube, I|work=National High Magnetic Field Laboratory|accessdate=6. 6. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20120403021037/http://www.magnet.fsu.edu/education/tutorials/java/cathoderaytube/index.html|archive-date=03. 04. 2012|url-status=dead|df=}}</ref>
* ''Звучници и микрофони''
* ''[[Електромотор]]и и [[Електрични генератор|генератори]]'': Неки од електро мотора раде захваљујући комбинацији електромагнета и перманентног магнета, слично као код звучника., они конвертују електричну енергију и механичку. Генератори раде обрнуту ствар, они конвертују механичку енергију у електричну енергију померањем проводника кроз магнетно поље.
* ''Медицина'': Болнице користе магнетну резонанцу за дијагностику проблема код пацијената.
* ''[[Трансформатор]]и''
* ''Као држачи'': Магнети успешно могу носити и држати веома велике масе те се тога веома често користе за пренос терета на градилиштима, бродоградилиштима, магацинима итд.
* ''[[Компас]]и'': Ово је једна од најпознатијих примена магнета. Намагнетисана игла компаса показује северни и јужни пол.
* ''Уметност и креативност'': Магнетне траке се често користе за држање сувенира, уметничких дела и сличних апликација на металним подлогама.
* ''Наука'': Употреба магнета у разним експериментима је свакодневна.<ref>{{cite web |title=Snacks about magnetism |url=http://www.exploratorium.edu/snacks/iconmagnetism.html |work = The Exploratorium Science Snacks |publisher=Exploratorium |accessdate = 17. 4. 2013}}</ref>
* ''[[Играчка|Играчке]]'': Магнети се због своје способности да привлаче метале и једни друге користе као забава и код играчака.
* ''[[Накит]]'': Магнети се могу користити за прављење магнетног накита. Постоје одређена истраживања која говоре о позитивном деловању на здравље особе која носи ову врсту накита.
* ''Сепарација метала'': Магнети се користе у готово свим гранама индустрије за успешно уклањање метала и металних опиљака при процесу производње.
* ''Транспорт'': Захваљујући [[Магнетска левитација|магнетној левитацији]] нова генерација ултра брзих возова може достићи веома велике брзине. Највећа до сада забележена брзина воза који ради на овом приницпу је 581 -{km/h}-.<ref>{{cite journal |doi=10.1109/20.996030 |title=Review of dynamic stability of repulsive-force maglev suspension systems |year=2002|last=Rote|first=D.M. |last2=Yigang Cai|journal=IEEE Transactions on Magnetics|volume=38 |issue=2|bibcode = 2002ITM....38.1383R |pages=1383}}</ref>

== Откриће својстава магнета ==
По [[Легенда|предању]], до назива магнет дошло је тако што је својства магнета запазио пастир Магнус на [[Грчка|грчком]] острву [[Крит]]у. По том предању, он је на [[Сандале|сандалама]] имао [[гвожђе|гвоздене]] [[ексер]]е те је, док је ишао преко камења, приметио да му то камење привлачи сандале. То камење је било [[руда]] [[магнетит]]а. [[Талес из Милета]], a касније и други грчки [[Филозофија|филозофи]], писали су о необичном понашању руде гвожђа која привлачи гвоздене предмете. Наиме, обликована жељезна руда - магнетит, црна руда металног сјаја, има способност привлачења [[гвожђе|гвожђа]]. Руда магнетит копала се у [[Мала Азија|малоазијском]] месту Магнезијум, по којем је необична појава својствена обликованим комадима магнетита добила назив магнетизам. За тела која имају својство привлачења гвоздених предмета каже се да су магнетична и називају се [[магнет]]има.

=== Магнетизам у древној Кини ===
{{Главни|Технологија древне Кине}}

За разлику од папира, магнетни [[компас]] није био есенцијална [[направа]] кинеске цивилизације. Овај случај управо указује на мали степен повезаности [[наука|науке]] и [[технологија|технологије]] у древној Кини. Тајновита својства ''магнетног камена'' (природни [[магнетизам]] минерала [[магнетит]]а) била су позната од 300. п. н. е. и испрва је минерал кориштен као средство [[Прорицање|прорицања]]. До 100. п. н. е. је постало познато да се магнетна игла усмерава дуж правца север-југ и то је својство кориштено у геомантији или умећу [[фенг шуи]], правилном постављању кућа, храмова, гробница, цеста и других [[грађевина]]. Касније се појавила разрађена натуралистичка теорија која је објашњавала кретање магнетне игле као одзив на струјање енергије кроз и око Земље, што је пример који показује да технологија понекад подстиче претпоставке о природи, а не само обратно, како се данас уобичајено мисли.

У Кини су касније магнети произвођени на различите начине: трљањем гвожђа магнетитом или магнетисаним [[гвожђе]]м, [[ковање]]м загрејане гвоздене траке постављене у смеру север-југ, те наглим урањањем загрејане железне шипке, постављене у смеру север-југ, у воду. Први поуздани приказ примитивног, али употребивог компаса или -{''sinana''}-, налази се у књизи из 83. године, док остали извори сежу можда и до 4. века п. н. е. Комад магнетита би се издубио у облику заимаче (вида [[Кутлача|кутлаче]] за узимање и преношење супе), која би се поставила на камену плочу равне, углачане површине, а дршка би се потом усмерила према југу. Извори наводе да је осим у геомантији кориштен и за орјентацију током путовања.

=== Магнетизам у средњем веку ===
[[Датотека:William Gilbert.jpg|мини|Вилијам Гилберт]]

У [[13. век]]у утврђено је да и гвожђе постаје магнетично ако се преко њега прелази другим магнетом. Тако настају вештачки магнети. Магнети могу бити различитих облика. Најчешће су у облику игле, штапића и потковице. [[Petrus Peregrinus de Maricourt|Петрус Перегринус]] први је у Еуропи (1269) детаљније описао [[навигација|навигацију]] с помоћу магнетне игле. [[Вилијам Гилберт]], који се најчешће помиње као први велики енглески научник, сигурно је први велики физичар новог модерног доба. Главно подручје његовог рада био је [[магнетизам]], на којем је дошао до епохалних открића. Но, колико год био важан садржај његових истраживања, по свој је прилици још важнија његова истраживачка метода. Савременик је [[Вилијам Шекспир|Шекспира]] и [[Елизабета I Тјудор|Елизабете Прве]] којој је служио као дворски лекар од 1600. до 1603. године. Живео је у доба кад је [[Енглеска]] још била прожета празноверјем и верским фанатизмом. Рационалан научни приступ био је ретка појава, осим неколико раних европских покушаја, какви су, на пример, опажања [[Леонардо да Винчи|Леонарда да Винчија]], а за која Гилберт није знао. Он је, међутим, познавао Коперниково дело и здушно га подржавао, што је била опасна склоност у време кад су на другим местима у Европи људи попут [[Ђордано Бруно|Ђордана Бруна]] и, касније, [[Галилео Галилеј|Галилеја]] због сличних ставова били прогањани (или смакнути, као Ђордано Бруно).<ref>"The Early History of the Permanent Magnet". Edward Neville Da Costa Andrade, Endeavour, Volume 17, Number 65, January 1958. Contains an excellent description of early methods of producing permanent magnets.</ref>

Кад се све то има на уму, Гилбертов научни приступ још је чуднији. На начин без премца у прошлости, он је одбацио сва претходна мишљења о предмету који је истраживао, укључивши и античке “ауторитете”, и одлучио да ће закључивати само на темељу чврстих доказа. Иако се савременом читаоцу такав приступ чини савршено природним, пре тог времена религија и празноверје потпуно су онемогућавали рационалан нацин истраживања. Гилбертово дело својим је примером отворило пут научној револуцији.

Истовремено, његово дело “О магнету, магнетним телима и великом магнету Земљи” из 1600. године сматра се једним од првих истинских научних текстова. То је дело било резултат дугих година мукотрпних опажања и експериментисања, која је Гилберт предузео како би научио више о магнетизму и [[електрицитет]]у (управо је он проширио ту реч), и распршио дотадашње митове. На пример, Гилберт је покушао искоренити народно веровање да бели лук може нарушити тачност компаса с магнетном иглом, као и многа друга.

Својим експериментима показао је да округли магнет делује на ситну магнетну иглу, окретајући је у смеру Северног или Јужног пола, зависно од тога на којем се месту близу кугле налази игла, те да се магнетна игла нагиње према површини кугле. Тиме је, заправо, опонашао понашање нормалног компаса у уобичајеним условима по целом свету. Из тог је резултата потом извукао закључак да је Земља, заправо, један велики магнет и да се понаша као да јој кроз средиште пролази магнетни штап (узрок понирања магнетне игле), на чијим су крајевима Северни и Јужни пол. Иако су ти налази недвосмислено потврђени тек неколико стотина година касније, они су значили епохално откриће којим је започело право разумевање физике Земље, па и ширих свемирских пространстава.

У наставку својих истраживања Гилберт је претпоставио да магнетизам има улогу и у смештају планета у њихове орбите. Тиме је први пут предложен концепт невидљивих сила и тако је започело тумачење понашања свемирских тела, којим су се касније послужили Галилео и Њутн. Гилберт је, такође, правилно закључио да [[Земљина атмосфера]] уопште нема велику дубину и да је огроман део међупланетарног простора заправо [[вакуум]].

Експериментишући са [[ћилибар|јантаром]], за који се знало да може проузроковати статички електрицитет, сугерисао је да би, можда, могла постојати нека повезаност између електрицитета и магнетизма, дакле изнео је још једну теорију која је чврсто доказана тек неколико векова касније.

Осим што је инсистирао на савременим методама научног истраживања, Гилберт је у стандардни језик увео и нове изразе: магнетни пол, електрична сила и електрично привлачење. По њему је добила име јединица магнетномоторне силе некад врло познатог ЦГС-система, а популаризовао је и назив електицитет. Гилберт је помогао да се распрше многа народа веровања о магнетизму, попут оног да дијамант може магнетизовати гвожђе. Велики допринос науци о магнетима и магнетизму значило је његово откриће да се [[Земља]] понаша као магнетни штап на чијим су крајевима магнетни полови.

[[Шарл-Огистен де Кулон]] поставио је 1785. закон о привлачењу и одбијању магнетних полова. До почетка 19. века сматрало се да електричне и магнетне појаве нису повезане. Епохално је откриће [[Данска|данског]] [[физичар]]а [[Ханс Кристијан Ерстед|Ханса Кристиана Ерстеда]], који је (1820) утврдио да [[електрична струја]] делује на магнетну иглу.<ref>Brian, R.M. & Cohen, R.S. (2007). Hans Christian Ørsted and the Romantic Legacy in Science, ''Boston Studies in the Philosophy of Science'', Vol. 241.</ref> Пет година касније [[Андре-Мари Ампер]] открио је закон о силама међу проводницима кроз које тече [[електрична струја]].<ref>{{cite encyclopedia |last=Williams| first = L. Pearce | title = Ampère, André-Marie | encyclopedia = [[Dictionary of Scientific Biography]] | volume = 1 | publisher = Charles Scribner's Sons | location = New York | year=  1970 |isbn=978-0-684-10114-9|pages=139–147}}</ref><ref>{{harvnb|Hofmann|1995|pp=}}</ref> Тада је конструисан и први [[електромагнет]]. Око 1830. [[Мајкл Фарадеј]], [[Joseph Henry|Џозеф Хенри]] и [[Хајнрих Ленц]] открили су [[Електромагнетна индукција|електромагнетну индукцију]] и њене законитости,<ref name=Giancoli>{{Cite book|last=Giancoli|first=Douglas C.|title=Physics: Principles with Applications|year=1998|edition=Fifth|pages=623–624}}</ref>{{sfn|Ulaby|2007|p=255}}<ref>{{cite web|url=http://www.nas.edu/history/members/henry.html|title=Joseph Henry|accessdate=30. 11. 2006.|work=Distinguished Members Gallery, National Academy of Sciences|archive-url=https://web.archive.org/web/20131213121232/http://www.nas.edu/history/members/henry.html|archive-date=13. 12. 2013|url-status=dead|df=}}</ref><ref>{{cite web|title=A Brief History of Electromagnetism|url=http://web.hep.uiuc.edu/home/serrede/P435/Lecture_Notes/A_Brief_History_of_Electromagnetism.pdf}}</ref><ref>{{cite encyclopedia|encyclopedia=Smithsonian Institution Archives|title=Electromagnetism|url=http://siarchives.si.edu/history/exhibits/henry/electromagnetism}}</ref> а [[Џејмс Клерк Максвел]] је 1873. sјеdinio Ерстедове и Фарадејове спознаје у заокружену целину [[Електромагнетизам|електричних и магнетних појава]].<ref name="ADTEF">{{cite journal |last=Maxwell|first=James Clerk |title=A dynamical theory of the electromagnetic field |url=http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/1/19/A_Dynamical_Theory_of_the_Electromagnetic_Field.pdf |format=PDF |journal=Philosophical Transactions of the Royal Society of London |volume=155 |year=1865|bibcode=1865RSPT..155..459C |doi=10.1098/rstl.1865.0008|pages=459–512}} (This article accompanied an 8 December 1864 presentation by Maxwell to the Royal Society. His statement that "light and magnetism are affections of the same substance" is at pp. 499.)</ref><ref>''Magnetizam'', [http://www.enciklopedija.hr//natuknica.aspx?ID=38035 "Hrvatska enciklopedija"], Leksikografski zavod Miroslav Krleža, www.enciklopedija.hr, 2014.</ref>

== Подела ==
Магнети се деле на [[трајни магнет|трајне или перманентне магнете]] и на [[електромагнет]]е. Електромагнети се обично састоје од завојнице са жељезним језгром, а разликују се од трајних по зависности од [[електрична струја|електричне струје]] која је услов за стварање њиховог магнетног поља. Трајни се пак магнети деле на природне и вештачке. Природне чине руде, односно минерали који су магнетисани природним путем, а вештачки се добијају поступком магнетизовања посебног материјала. Најпознатији пример природног магнета је магнетисани [[магнетит]], од чијег назива и потичу називи као што су ''магнет'' или ''магнетно поље''.

== Полови ==
Магнети нису изотропни, него имају повлаштени смер, а то је смер [[вектор]]а магнетног поља унутар магнета. Места где магнетно поље магнета у значајној мери извире или понире у магнет се називају половима магнета. Полови се се називају северни (-{N}- {{jez-eng|north}} - [[север]]) и јужни (-{S}- {{jez-eng|south}} - [[југ]]) пол, а о којем се полу ради зависи од предзнака магнетног поља. Магнети међусобно делују силом једни на друге, а то међуделовање се може описати одбијањем истоимених полова и привлачењем разноимених полова.

== Својства ==
[[Датотека:Permeability by Zureks.svg|мини|десно|250п|Поједностављени упоредни преглед [[Магнетна пермеабилност|магнетне пермеабилности]]: [[Феромагнетизам|феромагнетика]] (-{μ<sub>f</sub>}-), парамагнетика(-{μ<sub>p</sub>}-), [[вакуум]]а (-{μ<sub>0</sub>}-) и дијамагнетика (-{μ<sub>d</sub>}-).]]

Осим [[магнетит|природних магнета]], постоје и [[вештачки магнет]]и, који се деле на [[Стални магнет|сталне магнете]] и [[електромагнет]]е. Стални магнети израђују се од посебних жељезних [[легура]] (тзв. тврдих феромагнетних материјала) и трајно задржавају магнетна својства. Уз сталне магнете постоје и електромагнети (завојнице с језгром од меког жељеза), који су магнети само док кроз њихову завојницу тече [[електрична струја]].

Ако се магнет у облику танког штапа обеси тако да се може слободно вртети у хоризонталној равни, магнетни штап ће се окренути тако да једним крајем показује приближно према [[север]]у. Тај крај се назива северним полом магнетног штапа и означава се словом -{N}-. Други је крај окренут према [[југ]]у па се означава словом -{S}-. Приближи ли се северни пол једног [[магнет]]а северном полу слободно обешене магнетне игле, они ће се међусобно удаљавати. Слично се догађа и за јужне полове. Насупрот томе, северни пол магнета привлачи јужни пол магнетне игле и обрнуто. Последица међуделовања магнета је [[магнетна сила]] која може бити одбојна и привлачна. У близини полова магнета магнетне силе су најјаче. Перегринусовим експериментом се може закључити да се магнет састоји од великог броја малих, елементарних магнета који формирају низове, а на крајевима имају слободне полове -{N}- и -{S}-.

=== Дијамагнетизам ===
{{Главни|Дијамагнетизам}}

'''Дијамагнетизам''' је својство многих [[Хемијски елемент|хемијских елемената]] (нпр. [[злато|злата]], [[сребро|сребра]], [[цинк]]а, [[силицијум]]а, [[фосфор]]а, [[водоник]]а, [[Племенити гасови|племенитих гасова]]) и већине [[Органска хемија|органских једињења]], које обележава слаба [[Пермеабилност (електромагнетизам)|магнетна пермеабилност]]. То су дијамагнетици, њихова је релативна магнетна пермеабилност мања од 1 и готово не зависи од [[температура|температуре]]. Код тих се материја спољашње [[магнетно поље]] неутрализује пољем које ствара кружно кретање [[електрон]]а, такозвана '''Ларморова прецесија'''<ref>{{cite book|isbn=978-0-521-57572-0| url = https://books.google.com/books?id=1J2hzvX2Xh8C&pg=PA192&lpg=PA192&dq=Larmor's+Theorem |last=Hand|first=Louis N. and Janet D. Finch. |year=1998| publisher = Cambridge University Press | location = Cambridge, England | title = Analytical Mechanics|pages=192}}</ref> ([[Joseph Larmor|Џозеф Лармор]]), па је због тога густина [[Магнетски флукс|магнетнога тока]] заправо мања од густине тока у спољашњом магнетном пољу.<ref>{{Cite journal |author=J. H. E. Griffiths |title=Anomalous high-frequency resistance of ferromagnetic metals| publisher=|journal=[[Nature (journal)|Nature]]|volume=158 |issue=4019 |year=1946|url= |doi=10.1038/158670a0|pages=670}}</ref><ref>{{cite journal |last=Zavoisky| first=E. |authorlink=Yevgeny Zavoisky| last2= |first2= |year=1946| title=Spin magnetic resonance in the decimeter-wave region | journal=Fizicheskiĭ Zhurnal | volume=10 | issue= | bibcode= | doi=}}</ref><ref>{{cite journal |last=Zavoisky| first=E. |authorlink=Yevgeny Zavoisky| last2= |first2= |year=1946| title=Paramagnetic absorption in some salts in perpendicular magnetic fields | journal=Zhurnal Eksperimentalnoi I Teoreticheskoi Fiziki |publisher= | volume=16 | issue=7 | bibcode= | doi=|pages=603–606}}</ref> '''Аномални дијамагнетици''', на пример [[графит]] и [[бизмут]], имају већину својстава дијамагнетичних материја, али им је магнетна пермеабилност 10 до 100 пута већа од пермеабилности осталих дијамагнетика и на ниским температурама зависи од температуре. Код свих дијамагнетичних материја [[магнетно поље]] пролази готово недеформисано (строго узевши само за магнетну пермеабилност 1), па се те материје у макроскопским условима очитују као „немагнетичне“ (не привлачи их магнет). Дијамагнетна својства показују и материје код којих се јавља [[суперпроводност]].<ref>{{cite journal |title= Diamagnetism of surface superconductivity |author= D.J. Sandiford. |author2= D.G. Schweitzer |publisher = Brookhaven National Laboratory |location= Upton, New York, USA |doi=  |journal= Physics Letters
|volume= 13 |issue= 2 |date = 15. 11. 1964 |url= http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/0031916364906705|pages=98-100}}</ref>

=== Парамагнетизам ===
{{Главни|Парамагнетизам}}

'''Парамагнетизам''' је својство многих материја, хемијских елемената (на пример [[алуминијум]]а и [[кисеоник]]а) и хемијских једињења, које обележава релативна магнетна пермеабилност нешто већа од 1. То је у природи најчешћи облик магнетизма. Парамагнетичне материје у магнетном пољу добијају слаб додатни [[Електрични индуктивитет|индуковани]] магнетизам истога смера као и поље, који настаје делимичним усмеравањем атомских [[Магнетни момент|магнетних момената]] и већи је на нижој температури. У парамагнетном стању магнетни моменти [[атом]]а слабо међусобно делују и нису колективно уређени. И те материје не показују макроскопску „магнетичност“, али се, на пример, куглица од алуминијума при паду кроз јако поље потковастог магнета успорава. Код њих се због топлотног кретања атома или [[јон]]а стално мењају смерови резултантних магнетних момената тако да је укупни магнетни момент једнак нули иако су им резултантни магнетни моменти различити од нуле.

=== Феромагнетизам ===
{{Главни|Феромагнетизам}}

'''Феромагнетизам''' је својство карактеристично за [[гвожђе]], [[Никл]], [[кобалт]] и [[гадолинијум]], за њихове међусобне [[легура|легуре]] и нека једињења с другим елементима, а само за мали број материја у којима се та четири елемента не појављују. Феромагнетичне материје имају изразиту релативну магнетну пермеабилност, знатно већу од 1 (од 1000 до 10 000). Феромагнетизам настаје као последица јаких међуделовања (интеракција) магнетних момената атома, због чега настаје колективно магнетно уређење, такозвана '''спонтана магнетизација''', која се с порастом температуре смањује. Због тога феромагнетичне материје показују јаку „магнетичност“, у спољашњем магнетном пољу постају индуковани магнети које затим то поље привлачи. То индуковано поље могу задржати неко време, па и стално.

Посебно је важна [[Цурие температуре|Киријева тачка]], тј. гранична температура изнад које те материје губе феромагнетична својства и постају парамагнетици (за [[гвожђе]] 758 [[Степен целзијуса|°C]], [[никл]] 360&nbsp;°C, [[кобалт]] 1075&nbsp;°C, [[гадолинијум]] 16&nbsp;°C).<ref>{{harvnb|Buschow|2001|loc=p5021, table 1}}</ref><ref name="table 3.1">{{harvnb|Jullien|Guinier|1989|p=155}}</ref><ref name=Kitteltable>{{harvnb|Kittel|1986|pp=}}</ref> [[Хлађење]]м на температуру нижу од Киријејеве поновно настаје феромагнетно стање. Феромагнетне материје имају више или мање изражен такозвани реманентни магнетизам или '''заостали магнетизам''': ако се доведу у [[магнетно поље]] и затим деловање поља уклони, њихова магнетизација не ишчезне потпуно ([[хистерезис]]). Тако се од материје с великим реманентним магнетизмом добијају јаки стални или перманентни магнети. Посебну групу феромагнетичних материјала чине материје познате под називом [[Ферит (магнет)|ферит]].

'''Антиферомагнетици''' (нпр. [[Манган(II)-оксид|манганов оксид]], манган сулфид, гвожђе сулфид) су материје чија магнетна пермеабилност на критичној температури (слично Киријевој тачки) пролази кроз максимум. Те су материје по осталим магнетним својствима врло сличне феромагнетицима, односно изнад такозване антиферомагнетне Киријеве тачке парамагнетицима.

=== Феримагнетизам ===
{{Главни|Феримагнетизам}}

'''Феримагнетизам''' је појава код које се [[магнетни момент]]и суседних [[атом]]а или [[јон]]а у ограниченим подручјима [[кристал]]а (домена), која су феромагнетна, међусобно поништавају, слично низу перманентних магнета супротних оријентација. Такве материје, понајвише [[Ферит (магнет)|ферити]], одликују се великом [[Електрични отпор|електричном отпорношћу]] која је узрокована преласцима електрона на границама домена, а на температурама вишима од Киријеве, као и феромагнетичне, прелазе у парамагнетичне материје.

=== Метамагнетизам ===
{{Главни|Метамагнетизам}}

'''Метамагнетици''' показују јаку [[Анизотропија|анизотропију]] магнетних својстава; у смеру су једне [[кристал]]не осе парамагнетици, а у смеру друге феромагнетици. Таквих је материја врло мало, на пример [[кобалт]], [[гвожђе]] и [[калцијум хлорид]].

=== Електромагнетизам ===
{{Главни|Електромагнетизам}}

'''Електромагнетизам''' је појава [[магнетно поље|магнетног поља]] изазвана променама [[електрично поље|електричног поља]], односно током [[електрична струја|електричне струје]]. Ту је појаву први уочио [[Мајкл Фарадеј]], а теоретски разјаснио [[Џејмс Клерк Максвел]]. Електрично и магнетно поље уско су повезани и свака промена једног од поља изазива промену другога, па се схватају као јединствено [[електромагнетно поље]] (електродинамика). Та су два поља у свакој тачки простора међусобно нормална. Према [[Био-Саваров закон|Био-Саваровом закону]] сви делићи (дужине -{''ds''}-) неког [[Електрични проводник|електричног проводника]] којим тече [[електрична струја]] (-{''i''}-) стварају у тачки на удаљености (-{''r''}-) [[магнетно поље]] јачине (-{''H''}-), које је одређено једнакошћу:<ref>{{cite book| author=Jackson, John David | title=Classical Electrodynamics | edition=3rd | location=New York | publisher=Wiley |year=1999|isbn=978-0-471-30932-1 | page = Chapter 5 | nopp=true}}</ref><ref>Electromagnetism (2nd Edition), I.S. Grant, W.R. Phillips, Manchester Physics. {{page1|location=|publisher=John Wiley & Sons|year=2008|isbn=978-0-471-92712-9|pages=}}</ref>

:<math> \mathbf{H} = \frac{i}{c}\int \frac{d\mathbf{s} \times \mathbf{\hat r}}{|\mathbf{r}|^3}</math>

где је -{''c''}- брзина простирања магнетног поља, то јест [[брзина светлости]]. Уз помоћ ове једначине може се израчунати јачина магнетног поља у свакој тачки простора било како обликованог проводника струје (електродинамично деловање).

== Галерија ==
<gallery widths="250px" heights="200px" >
Датотека:Magnet 4.jpg|Магнет који лебди изнад [[Суперпроводност|суперпроводника]] због [[Мајснеров ефекат|Мајснеровог учинка]].

Датотека:MagnetEZ.jpg|Магнет у облику потковице направљен од легуре гвожђа [[алнико]]. Код магнета направљеног у облику потковице полови се налазе близу и међу собом стварају јако поље, које може да привуче тешке комаде гвожђа
Датотека:Simple electromagnet2.gif|Једноставан [[електромагнет]] се састоји од завојнице изолованог [[Електрични проводник|електричног проводника]] који је намотан оно [[гвожђе|гвозденог]] језгре. Јачина магнетног поља -{''H''}- је пропорционална с јачином електричне струје -{''I''}-.

Датотека:Ceramic magnets.jpg|[[Ферит (магнет)|Ферити]] имају изразита магнетна својстава.

Датотека:Ferromagneses penzermek 1.jpg|Стални магнет може да носити неколико новчића.

Датотека:Model Si Nan of Han Dynasty.jpg|Модел првобитног [[компас]]а (-{''sinan''}-) из [[династија Хан|династије Хан]] (206 п. н. е. – 220.) за који се претпоставља да је направљен од природног магнета.

Датотека:Magpins1.JPG|Деловање магнета.
Датотека:The Effects of Magnetism.JPG|Магнети јајастог облика (вероватно од [[хематин]]а), висе један с другог
</gallery>

== Види још ==
* [[Магнетизам]]
* [[Магнетика]]

== Референце ==
{{reflist|30em}}

== Литература ==
* {{Cite book |ref= harv|last=Giancoli|first=Douglas C.|title=Physics: Principles with Applications|year=1998|edition=Fifth|pages=623–624}}
{{refbegin|30em}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Ulaby|first=Fawwaz|title=Fundamentals of applied electromagnetics|edition=5th|year=2007|url=http://www.amazon.com/exec/obidos/tg/detail/-/0132413264/ref=ord_cart_shr?%5Fencoding=UTF8&m=ATVPDKIKX0DER&v=glance|publisher=Pearson:Prentice Hall|isbn=978-0-13-241326-8|pages=255}}
* {{Cite book|ref= harv|title=André-Marie Ampère |first=James R. |last=Hofmann|publisher=Blackwell |place=Oxford |year=1995|id= ISBN 978-0-631-17849-1}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Mallinson|first=John C. |title=The foundations of magnetic recording |publisher=[[Academic Press]] |year=1987|edition=2nd |isbn=978-0-12-466626-9|pages=}}
* -{"Positive pole n". ''The Concise Oxford English Dictionary''. Catherine Soanes and Angus Stevenson. Oxford University Press, 2004. Oxford Reference Online. Oxford University Press.}-
* {{Cite book|ref= harv|last=Saslow|first=Wayne M.|title=Electricity, Magnetism, and Light|location=|publisher=Academic |year=2002|isbn=978-0-12-619455-5|pages=} Chapter 9 discusses magnets and their magnetic fields using the concept of magnetic poles, but it also gives evidence that magnetic poles do not really exist in ordinary matter. Chapters 10 and 11, following what appears to be a 19th-century approach, use the pole concept to obtain the laws describing the magnetism of electric currents.}-
* {{Cite book|ref= harv|last=Furlani|first=Edward P.|title=Permanent Magnet and Electromechanical Devices:Materials, Analysis and Applications|location=|publisher=Academic Press Series in Electromagnetism |year=2001|isbn=978-0-12-269951-1|pages=}}-
* {{Cite book|ref= harv|author1=Durney, Carl H.  |author2=Johnson, Curtis C.  |lastauthoramp=yes | title=Introduction to modern electromagnetics | publisher=[[McGraw-Hill]] |year=1969|isbn=978-0-07-018388-9|pages=}}
* {{Cite book|ref= harv| last=Griffiths
| first= David J.
|year=1999
| title=Introduction to Electrodynamics
| edition=3rd
| publisher=[[Prentice Hall]]
|pages=438
|year=|isbn=978-0-13-805326-0|pages=
| oclc=40251748
| ref=harv
}}
* {{Cite book|ref= harv|last=Jiles|first=David |year=1994|title=Introduction to Electronic Properties of Materials |edition=1st |publisher=Springer |isbn=978-0-412-49580-9|pages=}}
* {{cite journal|last=Kraftmakher|first=Yaakov|url=http://www.iop.org/EJ/abstract/0143-0807/22/5/302 |title=Two experiments with rotating magnetic field |year=2001|journal=Eur. J. Phys. |volume=22 |issue=5 |pages=477–482 |doi=10.1088/0143-0807/22/5/302|bibcode = 2001EJPh...22..477K }}
* {{cite journal|last=Melle|first=Sonia|first2=Miguel A. |last2=Rubio|first3=Gerald G. |last3=Fuller|url=http://prola.aps.org/abstract/PRE/v61/i4/p4111_1 |title=Structure and dynamics of magnetorheological fluids in rotating magnetic fields |journal=Phys. Rev. E |volume=61 |issue=4 |pages=4111–4117 |year=2000|bibcode = 2000PhRvE..61.4111M |doi = 10.1103/PhysRevE.61.4111 }}
* {{Cite book|ref= harv|last=Rao|first=Nannapaneni N.| title=Elements of engineering electromagnetics (4th ed.)| publisher=[[Prentice Hall]] |year=1994|isbn=978-0-13-948746-0 | oclc=221993786}}
* {{cite journal|last=Mielnik|first=Bogdan|first2=David J. Fernández C. |url=http://scitation.aip.org/getabs/servlet/GetabsServlet?prog=normal&id=JMAPAQ000030000002000537000001&idtype=cvips&gifs=yes |title=An electron trapped in a rotating magnetic field |journal=Journal of Mathematical Physics |year=1989|volume=30 |issue=2 |pages=537–549|bibcode = 1989JMP....30..537M |doi = 10.1063/1.528419 |last2=FernáNdez c. }}
* {{Cite book|ref= harv|last=Thalmann|first=Julia K.| title=Evolution of Coronal Magnetic Fields | publisher=uni-edition |year=2010|isbn=978-3-942171-41-0|pages=}}
* {{Cite book|ref = harv | title= A History of the Theories of Aether and Electricity|last= Whittaker|first=E. T.  |authorlink=E. T. Whittaker |year=1951|publisher= [[Dover Publications]]|isbn=978-0-486-26126-3 |url=https://archive.org/details/historyoftheorie00whitrich |pages=34}}
* {{Cite book|ref = harv | last=Buschow| first = K. H. J. | title = Encyclopedia of Materials: Science and Technology | publisher = [[Elsevier]] |year=2001|isbn=978-0-08-043152-9|pages=}}
* {{Cite book|ref = harv | last=Kittel| first = Charles |author-link=Charles Kittel | title = Introduction to Solid State Physics | edition = 6th | publisher = [[John Wiley & Sons]] |year=1986|isbn=978-0-471-87474-4|pages=}}
* {{Cite book|ref = harv | last=Jullien|first=André|last2=Guinier|first2=Rémi|title=The Solid State from Superconductors to Superalloys |year=1989|publisher= Oxford University Press |location=Oxford|isbn=978-0-19-855554-4|edition=Pbk.}}

{{refend}}

== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Magnets}}
* [http://science.discovery.com/tv-shows/how-its-made/videos/how-its-made-mini-episodes-magnets.htm -{How magnets are made] (video)}-
* -{[http://indapt.org/images/stories/bulletin2012/bulletin_jun_2012.pdf Floating Ring Magnets], Bulletin of the IAPT, Volume 4, No. 6, 145 (June 2012). (Publication of the [[Indian Association of Physics Teachers]]).}-
* -{[http://www.first4magnets.com/downloads/1380181562HistoryOfElectricityMagnetism-Infographic.pdf A brief history of electricity and magnetism]}-

[[Категорија:Магнетизам]]