Изворни код странице Симбол надвучено (црта)

'''Црта''' је хоризонтална линија која се користи у математичкој нотацји за одређену сврху. Најчешће се користи данас за представљање понављања децимала. Може бити постављена као [[надвучено]] (или [[подвучено]])  преко или испод [[математички израз|математичког израза]] да укаже на то да се израз сматра груписаним. За већину својих употреба може бити замењена [[заграда|заградом]] у модерном стилу нотације.{{sfn|Cajori|2012|p=384}}

''Црта ''је на [[Латински језик|латинском језику]] реч за "везу", "оков", "чвор", или "везник", што указује на неке од начина коришћења симбола.

Црта може указивати на [[Дуж|сегмент линије]] где су А и Б, крајње тачке:
* <math>\overline{\rm AB}.</math>
Црта може указати на период једног [[понављање децимала|понављања децималне]] вредности: 
* <span class="frac nowrap"><sup>1</sup>&#x2044;<sub>7</sub></span><span class="frac nowrap"></span> = 0.142857 = 0.1428571428571428571...
Исто тако, користи се да покаже понављање термина у одређеним временским наставцима фракција. [[Квадрат ирационалних бројева|Квадрати ирационалних бројева]] су једини бројеви који имају ово. 

Његова главна примена је као напомена да указује на групу (а заграђивање служи за исту функцију као заграде):
: <math>(a-\overline{b+c}),</math>
што значи прво додати ''b'' и ''c'' а затим одузети резултат од ''a'', који се данас чешће пише као <span class="texhtml ">''a'' − (''b'' + ''c'')</span>. Заграде, које се користе за груписање, се ретко налазе у математичкој литератури пре осамнаестог века. Црта је у широкој употреби, обично као надвучено, али [[Чикет]] је 1484. године користио подвучену верзију .<ref>{{harvnb|Cajori|2012|pp=390–391}}</ref>

Црта се користи као део бележења радикалног навођења [[радиканд]]а чији корен се указује. У даљем тексту, количина  <math>ab+2</math> је цео радиканд, и  на тај начин има црту изнад:
: <math>\sqrt[n]{ab+2}.</math>
1637 [[Рене Декарт|Декарт]] је први ујединио радикални немачки знак  √ са цртом да створи радикални симбол у општој примени данас.{{sfn|Cajori|2012|p=208}}

Симбол који се користи за указивање црте не треба да буде сегмент линије (подвучен или надвучен), некада протеза, указујући да може да буде коришћено горе или доле.<ref><cite class="citation" id="CITEREFAbbott1847">Abbott, Jacob (1847) [1847], ''Vulgar and decimal fractions (The Mount Vernon Arithmetic Part II)''. стр. 27.</cite></ref>

== Друге нотације ==
Постоји неколико математичких ознака које користе "овербар" који се лако може погрешно користити за црту. Међу њима су : 

Може се користити у [[потписане цифраме представљања|потписаним цифрама представљања]] да представљају негативне бројеве, као што је следећи пример у [[избалансирани троструки|избалансираним троструким]]: 
: <math>\pi \approx 10.011\overline{1}111\overline{1}000\overline{1}011\overline{1}1101\overline/11111100\overline{1}0000\overline{1}1\overline{1}\overline{1}\overline{1}\overline{1}0\overline{1}</math>
Овербар" се понекад користи у [[Булова алгебра|Буловој алгебри]], где служе да означе групу израза чија логичан резултат се [[Логичка негација|негира]], као у: 
: <math>\overline{AB}.</math>
Такође се користе да представе [[Комплексан број|комплексне бројеве]]:
: <math>\bar{z} = \overline{x+iy} = {x-iy}.</math>
У статистици, "овербар" се може користити за индикацију средњег низа вредности.<ref><cite class="citation book">Hayslett, H. T.; Murphy, P. (1968). </cite></ref>

У практичној физици, надвучено се користи за индикацију [[античестица]]. На пример, p и p су симболи за протоне и антипротоме, односно.

У [[Електроника|електроници]], црта се користи за нотацију комплементарних сигнала. На пример, CONTROL представља "control-not," што би значило исто као CONTROL само са супротним значењем.

Такође, црту не треба мешати са сличним изгледом [[Вектор|вектора]] нотације.. <math>\overrightarrow{AB}</math> "векторска форма од A ка B", или <math>\vec{a}</math> "вектор ''a''", иако надвучено или подвучено без стрелице се некад такође користи уместо (нпр, <math>\overline{a}</math> или <math>\underline{AB}</math>).

== Римски бројеви  ==
Констатовано је да је у нотацији [[Римски бројеви|римских бројева]], црта показује да бројеви испод линије представљју хиљаду пута своју немодификовани вредност. Међутим, математички историчар [[Дејвид Јуџин Смит]] негира валидност ове изјаве.{{sfn|Smith|1958|p=60}} 

== Рачунарски унос симбола ==
Црта се може користити комбиновањем надвученог ([[Unikod|U+]]0305) након карактера који неко жели да дода. На пример, куцање  ‘33.333...’ комбиновањем надвученог око коначне тројке ‘3 ствара: ‘33.3̅3̅3̅...’. Такође се може симулирати у датом карактеру или вођењем карактера помоћу [[CSS]] правила  <code>text-decoration: overline</code>, мада то не преносе када налепите на [[Uređivač teksta|обични текст едитор]]. У [[LaTeX]]-у се користи <code>33.\overline{3}</code> да би се написало <math>33.\overline{3}</math>.

== Референце ==
{{reflist|30em}}

== Литература ==
{{refbegin|2}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Smith|first=David Eugene|origyear=1925|title=History of Mathematics|volume=II|year=1958|id=ISBN 0-486-20430-8}} 
* {{Cite book |ref= harv|last=Cajori|first=Florian|origyear=1928|title=A History of Mathematical Notations |volume=I |location=Dover |year=2012 |isbn=978-0-486-67766-8}}

{{refend}}
== Спољашње везе ==
* <span class="citation mathworld" id="Reference-Mathworld-Periodic Continued Fraction">Weisstein, Eric W., [http://mathworld.wolfram.com/PeriodicContinuedFraction.html "Periodic Continued Fraction"], ''MathWorld''.</span>
* <span class="citation mathworld" id="Reference-Mathworld-Vinculum">Weisstein, Eric W., [http://mathworld.wolfram.com/Vinculum.html "Vinculum"], ''MathWorld''.</span>

[[Категорија:Елементарна математика]]